Хајдуци избављају заробљене дјевојке 0001    Вино пије Ивановић Марко 0002    С’ својим побром Ивановић Матом 0003    И са својих тридесет другова, 0004    Редом сиде, редом пију вино. 0005    Дружини је Марко наздрављао. 0006    »Здрав’, дружино, браћо наоколо! 0007    Ова чаша руменога вина, 0008    Ни у моје, ни у ваше здравље, 0009    Већ у здравље онога јунака, 0010    Који би се овде находио, 0011    Успео се јели у огранке, 0012    И понио срчали-дурбина, 0013    Па упито два врана гаврана: 0014    ,Гди сте, тице, ви у боју биле, 0015    Да сте тако крви задобиле 0016    Све крвавих ногу до колина, 0017    А кљунова до црних очију?’« 0018    Кад то чуше тридесет другова, 0019    Сва дружина ником поникнула 0020    И у црну земљу погледала, 0021    Како ресте дителина трава 0022    На огојке ко у цуре дојке. 0023    Сам’ не хтиде Ивановић Мате, 0024    Већ узимље срчали-дурбина, 0025    Па се пење јели у огранке, 0026    Па упита два врана гаврана: 0027    »Гди сте, тице, ви у боју биле, 0028    Да сте тако крви задобиле, 0029    Све крвавих ногу до колина, 0030    А кљунова до црних очију?« 0031    Ал говоре два црна гаврана: 0032    »Били јесмо у равном Котару, 0033    Унде смо ми крви задобиле. 0034    Једна ти је чета саходила, 0035    Све Котаре редом поробила 0036    И одвела триест дивојака: 0037    Вирну љубу Ивановић Марка 0038    И још веле плина заплинили.« 0039    Кад то чуо Ивановић Мате, 0040    Он развије свијетла дурбина, 0041    Развије га на девет катова, 0042    Па погледа на девет цакала, 0043    И угледа крваве Котаре 0044    И угледа плино од Турака, 0045    Све их редом Мате познавао. 0046    Натраг ти се брзо повратио: 0047    До по јеле ходом саходио, 0048    А од пола на земљу скочио, 0049    Па он иђе до своје дружине, 0050    Па дружини ’вако бесидио: 0051    »Еј ти бора, дружбо наоколо! 0052    Сви скачите на ноге лагане, 0053    Па ми хајмо кланцу Јадиковцу 0054    Дочекати Турке јаничаре, 0055    Не би ли нам Бог и срића дала 0056    Не би ли ми Турке погубили. 0057    Натраг ћемо цуре повратити 0058    И мог побре вирну Анђелију.« 0059    Кад то чуо Ивановић Марко, 0060    Он се скочи на ноге лагане, 0061    Па дружини виком завикнуо: 0062    »На ноге се, браћо и дружино! 0063    Ми хајдемо кланцу Јадиковцу 0064    Засиднути кланац Јадиковац, 0065    Не би ли нам Бог и срића дала, 0066    Не би ли ми Турке погубили 0067    Натраг наше цуре повратили!« 0068    Кад то чуло друштво наоколо 0069    Све се скаче на ноге лагане, 0070    Они иђу кланцу Јадиковцу. 0071    Кад су дошли кланцу Јадиковцу 0072    Шта бесиди Ивановић Марко: 0073    »Еј вам бора, браћо наоколо! 0074    Не пуцајте својизих пушака, 0075    Док ја моје не испалим пушке! 0076    Ви хајдете за јеле зелене, 0077    А ја хоћу за студену стину.« 0078    Кад то чуло друштво наоколо, 0079    Сви се крију за јеле зелене, 0080    Али Марко за студену стину. 0081    Јопет им је Марко говорио: 0082    »Не пуцајте својих џевердана, 0083    Док не пукне моја граналија.« 0084    У та доба Турци јаничари 0085    Многи пишци, многи и коњици. 0086    Први иђе буљубаша Мујо 0087    И он води Ивановић љубу. 0088    За њим иђе гојени Алиле 0089    И он води кићену дивојку. 0090    За њим иђе Јаребица Мујо, 0091    А за Мујом бег Пилиповићу, 0092    И он води виреницу љубу. 0093    За њим ти се Турци изредали. 0094    А да чујеш буљубаше Мује, 0095    Он завика иза свега гласа: 0096    »Устегните коње од мегдана! 0097    Овде ћемо понапит се вина.« 0098    Кад то чуло друштво јаничара, 0099    Устегнуше коње од мегдана, 0100    Изредаше уз студену стину, 0101    Па узеше рујно пити вино. 0102    Љуто цвили Ивановић сестра, 0103    Љуто цвили и сузе пролива 0104    И проклиње буљубашу Мују: 0105    »Курбин сине, буљубаша Мујо, 0106    Шта си мене од дома водио?« 0107    Кад то чуо буљубаша Мујо, 0108    Он јој даде тешку заушницу; 0109    Како је је ласно ударио, 0110    Два јој била полетише зуба, 0111    И два млаза крви потекоше: 0112    Она паде на зелену траву. 0113    Вирна љуба Ивановић Марка, 0114    Вирна љуба спомиње се Марка: 0115    »Гди си сада, Ивановић Марко? 0116    Што ми ниси амо доходио 0117    Погубити буљубашу Мују?« 0118    Кад то чуо Ивановић Марко, 0119    Свому срцу одолит не може, 0120    Већ узима дугу граналију, 0121    И овако пушци говорио: 0122    »Пушко моја, дуга граналијо, 0123    Погуби ми буљубашу Мују! 0124    Када дођем крваву Котару, 0125    Хоћу с тебе дрво скидивати, 0126    На тебе ћу сребро натицати.« 0127    Знамена се, пушка ватру даде, 0128    И погоди, куд је наумио: 0129    Више брка, у чело јуначко 0130    Из Мује је зрно изгонио, 0131    У Алу је зрно угонио, 0132    Из Але је зрно изгонио, 0133    У Мехмеда зрно угонио, 0134    Из Мехмеда зрно изгонио, 0135    У бега је зрно угонио: 0136    Умах пуче тридесет пушака, 0137    Умах паде тридесет Турака. 0138    Алабанда, затури се кавга, 0139    Ни брат брата познати не може. 0140    Ту се бију три бијела дана, 0141    Кад четврто јутро освануло, 0142    Ну да видиш Ивановић Марка: 0143    Пала магла од неба до земље, 0144    Не види се никога до Бога, 0145    Моли Бога Ивановић Марко, 0146    Да му даде од Дрине ведрине, 0147    Југовине од Херцеговине, 0148    Да му дигне маглу из планине, 0149    Да изброји своју дружиницу. 0150    Бог му даде од Дрине ведрине, 0151    Југовине од Херцеговине, 0152    Диже њему маглу из планине. 0153    Марко броји своју дружиницу: 0154    Ни један му погинуо није! 0155    Оде Марко крваву Котару, 0156    И одведе триест дивојака, 0157    Па се натраг опет повратио, 0158    И он оде у Јању планину. 0159    Хајдуковат, куд и прије био.